Ручни млин за кафу рекао је да Американци воле кафу и немају никакве везе са патриотизмом. Дуго времена су Американци били најзахвалнији људи који пију кафу. Чак и Американци воле кафу више од чаја, а они се често користе као национални идентитетни знак који је другачији од Британије. Ручни млин за кафу рекао је да историчари чак пију кафу племенитим и патриотским понашањем. Већина људи се слаже да је гајење навика кафе уско повезано са оснивањем Сједињених Држава. Народ 13 држава Северне Америке изразио је отпор колонијалној сувереној земљи, Британији.
Ручни млин за кафу рекао је да је у Сједињеним Државама сваки ученик школе чуо за чај у Бостону. У овом инциденту, анти-британски колонисти у северноамеричкој колонији обучени као Индијанци, бацили су кутију кинеског чаја у Масачусетски заљев, како би протестовали против британског пореза на чај и моћи Источноиндијске компаније да монополизује трговину чајем у колонија. Ова надахњујућа прича, навика пијења кафе Американцима, убризгава славу тражења јединствене стране. Ручни млин за кафу рекао је да то није стварност. Покретачка снага Американаца да напусте чај и прихвате кафу су заправо похлепа и профит, а не слава и патриотизам.
Американци воле да пију кафу не због анти-британског менталитета, већ због постојања ропства. Хаитијски робови раде на великим пољима шећерне трске и производе пуно шећера. Али фармерима и слободним људима Хаитија нема довољно средстава за покретање башта са шећерном трском, па су се ове сеоске средње класе претвориле у мање, јефтиније баште кафе да би их продале у горње ешалоне кафе у стилу хипстера на острву. . Кафа је сигурна и профитабилна, а ускоро производња надмашује локалну потражњу.
Ручни млин за кафу рекао је да су амерички привредници помогли да продају преостала зрна кафе. Ручни млин за кафу рекао је да су пре тога амерички трговци у Новој Енглеској и Чезапикуу били дуго у троуглу. Донијели су храну хаићанским робовима да им напуне стомаке, превезли су дрво, британске производе да би размењивали шећер и рум на острво, а затим су превезли део шећера и рума у Велику Британију, како би разменили своје производе. Ручни млин за кафу рекао је да ти поморски оператери понекад нису попунили складиште терета, а постоји простор да се роба врати на продају како би се пронашле нове продавнице. Кафа је отпорна на транспорт на даљину на мору и пропада споро, што је амбиција робе.
