Када сам први пут научио да кувам кафу, био сам пун радозналости за све непознато овде, апарат за кафу, млин и бариста који ми је то објаснио. Бариста који ми је објаснио био је веома нежан и топао, од чега ми се лице заруменило.
Пустила ме је да се опустим и отпустим све ометајуће мисли. Само уз добро расположење могу да скувам добру кафу, а само мирно могу да уживам у доброј шољици кафе. Лице јој је као расцветана бела орхидеја, са осмехом исписаним на лицу, пуном радости. Од прелепог лука њених уста срце ми се топило као дете, али нисам могао да се смирим, пљуцајући. Ту сам стајао глупо, нисам знао да завежем кецељу. Сагнула се, обавила своје витке руке око мог струка и завезала глупу једноставну машну озбиљног лица. Сунце сија на тело кроз прозор, а уз топлину природно излази и осећај среће. Да ли је ово осећај заљубљености?
Увела ме је у бар и упознала ме једну по једну са функцијама апарата за кафу и млина; испричала ми је и причу о чобану и настанку кафе. Након што сам је слушао, једва сам чекао да пробам. Једном ми је то демонстрирала и направила шољицу капућина, а њено Лафајетово срце је било веома пуно. Погодио ме осећај да су ми звезде и звезде на небу на дохват руке. Мислио сам да је кафа латте арт тако далеко, али сада осећам да није тако далеко. Или постоји нека врста способности да се недостижне ствари зближе?
Почео сам да мељем и притискам прашак, ставим колач у праху на апарат за кафу, притиснем дугме, црвенкасто-браон кафа је полако капала у шољу, елегантна али једноставна, и изашла је богата арома кафе која је подстакла моје узбуђење . нерв. Следећи корак је пенушање млека. Пара из цеви за пару апарата за кафу је веома врућа и не знам како да контролишем величину паре. Неминовно сам помало забринут. Укључујући цев за пару, био сам мало уплашен, мало нервозан, а руке су ми се нехотице тресле, мало хладно. У то време, њена рука је држала моју и замолила ме да обратим пажњу на температуру млека. Она је рекла да температура млека не би требало да пређе 75 степени, јер ће то уништити молекуле млека и учинити га мање здравим за пиће. Подсетила ме је да је температура која је била врућа била скоро 60 степени. Млеко је сада вруће на додир, а мени је лакнуло што је испумпавање коначно завршено. Али уопште се не сећам осећаја врућих руку. Сећам се само осећаја њене руке на 37 степени, осећаја који ми полако греје срце, осећаја који ти даје самопоуздање и храброст.
Последњи је латте арт. Лате арт треба да користи танак млаз воде за мешање кафе и млека, а на крају ће велики млаз воде одувати млечну пену у белу шару. Иако делује једноставно, проток воде је заиста тешко контролисати, а шаблон није изашао. Рекла је, нема везе, то се може поправити. Она ме је научила да резбарим. Пола њене златне косе виси, а иглом за цртање пажљиво резбари цвет. Не може да не уздахне, озбиљна жена је тако лепа. Пратио сам је да ме научи како да нацртам вртлог, и коначно сам попио своју савршену шољицу кафе.
Ова ДИИ кафа ми је донела осећај заљубљености, црвенила, откуцаја срца, напетости, топлине, среће и задовољства. Прављење шољице кафе је заиста диван процес. Желео бих да се захвалим „Бианду Цоффее“, студентском предузетничком кафићу, што ми је донео невиђен осећај. Надам се да ћу то поделити са више људи, ступити у контакт са кафом и заљубити се у кафу.
